1 писмо

1 писмо

Душо Хени¹)

Тек сам видијо да је твоје писмо писано лаписом²) одмах сам се сјетијо да си га писала на Белведеру³) – Дакле ја ћу мојега доброга Р.⁴) помоћи само те молим да ми кажеш колико му треба дати новаца. Врло ми је жао али пријед 22-ог Априла немогу му ништа јер још нијесам примио од оца новце.

Врло је могуће, да ћу ићи на изложбу у Париз, и донијећу Бизмарку⁵) један прстен, или наруквицу или што у томе смислу, само ми кажи шта ћу јој донијети.

Душо Хени, молим те као Бога да се још једном састанемо, на Белведер или гђе желиш. Врло ми је мило што код тебе Љубица⁶) не долази, (да само зна Анка што је о њој говорила Љубица). Ја бих вам то открио само да ми обећате да нећете Р) причати, То је грозно, Душо Хени, ако ми не пошљеш длачицу задржаћу се у Васојевиће⁷) 3 мјесеца - Мара⁸) ме је много хвалила пред мојијем момком, говорила му је да сам лијеп младић (заиста нема укуса) и да сам врло паметан популаран и поштен! искала ми је слику, нијесам јој одговоријо.

Грлим све…..

Књаз Мирко Петровић

¹) Вукосава Крстановићка, глумица.

²) плајваз

³) мјесто удаљено 1-2 килом. од Цетиња одакле је леп поглед на         Скадарско језеро и неки дио Црне Горе и Албаније.

⁴) Рајко Стефановић глумац.

⁵) Анку Степановићку глумицу називао је често пута именом “Бизмарк”.

⁶) Љубица Душановица кројачица на Цетињу распуштеница.

⁷) Једна Област Црне Горе добила назив по племену које у њој живи.

⁸) Мара Бујдићка, глумица.

Оригинална писма Кнежевића Мирка

Оригинална писма Кнежевића Мирка

1910 године бавила је се на Цетињу позоришна дружина под управом Крстановића и давала своје преставе у Зетском Дому.

Млађи син Краља Николе  кнежевић Мирко, смртно се заљубио у глумицу Вукосаву Крстановић и ступи с њом у инимне односе.

Глумица ове дружине Анка Степановићева била је повереник љубавном пару.

Кнежевић Мирко је за време ове своје љубавне авантуре написао преко 400 писама које је упућивао или на госпођу Крстановићку којој је тепао – Хени, или на госпођицу Анку.

Нама је дошло до руке свега 153 ових писама, а остала су још на Цетиње одузета од госпођице Степановићеве.

Сваког дана од данас доносићемо по једно писмо и то потпуно верно, како су написана, не исправљајући ни граматичке ни стилистичке погрешке.

Што у писмима не буде јасно објашнаваћемо у примедбама.

Молимо своје читаоце да не пропусте ни једно писмо да га не прочитају, јер је свако од њих пуно интересантности.

“Звоно” Београдски лист од 16. јуна 1910